FCI grupa: 10, hrtovi Sekcija: 2, oštrodlaki hrtovi
Standard broj: 160
Originalni naziv rase: Irish Wolfhound
Zemlja porekla: Irska
Godina poslednje izmene standarda: 2001
CACIB: da
Radni ispit: ne
Korišćenje: sve do kraja XVII veka, irski hrtovi su korišćeni za lov na vukove i jelene u Irskoj, kao i u Evropi pre nego što su šume uništene.
Kratak istorijat: Irski, kao i kontinentalni Kelti su gajili velike hrtove, s tim što su irski bili kratkodlaki i oštrodlaki. Kasnije, oštrodlaki su postali dominantniji, moguće zbog vremenskih uslova u Irskoj. Prvi pisani dokument o ovim psima načinio je rimski konzul 391 p.h, a već su bili ustanovljeni u prvom veku p.h. Tada im je Setanta promenio ime u Cu-Chulainn ili Culannski hrt. Pomenuo je da je sa sobom poveo 150 pasa u Škotsku. Nesumljivo je da su irski hrtovi baza po kojoj su stvoreni škotski hrtovi. Parovi ovih pasa su deljeni kao darovi po evropskim dvorovima ali i po drugim krajevima, sve do kraja XVII veka. Slati su i u Indiju, Persiju itd. U XV veku, svaki okrug u Irskoj je imao 24 ova psa za zaštitu od vukova. Kromvelovska prohibicija (1652) je pomogla očuvanju ovih pasa, ali postepeno nestajanje vukova i prevelika potražnja iz inostranstva je dovela do njigovog skoro potpunog nestajanja krajem XVII veka. Ponovna zainteresovanost za rasu je počela zajedno sa rastom irskog nacionalizma krajem XIX veka. Irski vučiji hrt je postao živi simbol irske kulture i keltske prošlosti. U to vreme, entuzijasta kapetan G. A. Graham je stvorio ujednačeni tip u svakoj generaciji, tako što je koristio preostale irske hrtove, škotske hrtove i na kraju sa dodatkom ruskog hrta i nemačke doge. Taj rezultat je bio opšte prihvaćen kao ponovno rađanje rase. Irski kinološki savez ih je imao na izložbi 1879, a klub je osnovan 1885. Irski hrtovi danas imaju sličnu reputaciju koju su imali u srednjem veku, širom sveta.
Opšti izgled: irski hrt ne treba biti masivan i snažan kao doga, ali više nego škotski hrt na koga po tipu treba i da podseća. Velikih dimenzija i imozantne pojave, veoma mišićav i jak, ali ipak graciozan, lakog kretanja, sa visoko nošenom glavom i vratom. Rep je nošen blago povijen. Velik, sa visinom koja treba da bude u proporciji sa dužinom je veoma poželjno. Sa prosečnom visinom od 81 cm za ženke i 86 cm za mužjake, treba da pokazuje snagu, pokrtljivost, hrabrost i simetriju.
Ponašanje i temperament: ”Jagnje kod kuće, lav u lovu.”
Glava: dugačka i ravna visoko nošena. Prednje kosti čela blago uzvišene, sa vrlo malim stopom između očiju.
Lobanjski deo: ne previše širok.
Lični deo: vilica dugačka i umereno špicasta. Zubalo makazasto, dozvoljeno klještasto. Oči tamne. Uvo ružino, kao kod engleskog hrta.
Vrat: dugačak i snažan, dobro savijen bez viška kože.
Telo: dugačko, prikupljenih rebara.
Ledja: bolje duža.
Slabine: blago zaobljene.
Sapi: široke.
Grudi: veoma duboke, umereno široke. Rebra dobro prikupljena. Stomak veoma uvučen.
Rep: dugačak, blago savijen, dobro odlakan.
Prednje noge: ramena snažna, pod nagibom. Lakat: dobro postavljen ispod ramena , nisu okrenuti ni ka spolja, ni ka unutra. Podlaktica: dugačka i prava, jakih kostiju.
Zadnje noge: dugačke, širokih i ravnih kostiju, dobro uglovane.
Šape: umereno velike, okrugle, ne idu ni ka unutra, ni ka spolja. Dobro uzglobljene, kompaktne, jakih noktiju.
Kretanje: aktivno i lako.
Dlaka: oštra i tvrda na telu, nogama i glavi. Dlaka na bradi i iznad očiju posebno je žičasta.
Boje i oznake: priznate boje su siva, tigrasta, crvena, crna, bela, krem ili bilo koja priznata kod škotskog hrta.
Veličina: poželjna visina: mužjaci minimum 86 cm, ženke minimum 81 cm. Minimalna visina mužjaka je 79cm, a težina 54,5kg. Minimalna visina ženki je 71cm, a težina 40,5 kg.
Mane: bilo kakva odstupanja od gore pomenutog, a težina mane je direktno srazmerna sa afektom koji ima na specifičnu funkciju psa.
-suviše laka ili suviše teška glava
-previše zaobljena čeona kost
-krive noge, preslabo došaplje
-slabe zadnje noge i generalno nedostatak mase
-previše kratko telo
-ulegnuta, izdignuta ili ravna leđa
-velike uši koje vise pored lica
-iskrivljeno stopalo
-rašireni prsti
-kratak ili vrat sa potpunim podvaljkom
-grudi previše uske ili previše široke
-rep preterano uvijen
-nosna pečurka bilo koje boje osim crne
-usne bilo koje boje osim crne
-vrlo svetle oči oivičene roze ili boje jetre
Svaki pas koji jasno pokazuje fizičke i psihičke abnormalnosti treba biti diskvalifikovan. Mužjaci treba da imaju dva normalno razvijena testisa, potpuno spuštena u skrotum.
Prevod sa engleskog: M. G.
Standard broj: 160
Originalni naziv rase: Irish Wolfhound
Zemlja porekla: Irska
Godina poslednje izmene standarda: 2001
CACIB: da
Radni ispit: ne
Korišćenje: sve do kraja XVII veka, irski hrtovi su korišćeni za lov na vukove i jelene u Irskoj, kao i u Evropi pre nego što su šume uništene.
Kratak istorijat: Irski, kao i kontinentalni Kelti su gajili velike hrtove, s tim što su irski bili kratkodlaki i oštrodlaki. Kasnije, oštrodlaki su postali dominantniji, moguće zbog vremenskih uslova u Irskoj. Prvi pisani dokument o ovim psima načinio je rimski konzul 391 p.h, a već su bili ustanovljeni u prvom veku p.h. Tada im je Setanta promenio ime u Cu-Chulainn ili Culannski hrt. Pomenuo je da je sa sobom poveo 150 pasa u Škotsku. Nesumljivo je da su irski hrtovi baza po kojoj su stvoreni škotski hrtovi. Parovi ovih pasa su deljeni kao darovi po evropskim dvorovima ali i po drugim krajevima, sve do kraja XVII veka. Slati su i u Indiju, Persiju itd. U XV veku, svaki okrug u Irskoj je imao 24 ova psa za zaštitu od vukova. Kromvelovska prohibicija (1652) je pomogla očuvanju ovih pasa, ali postepeno nestajanje vukova i prevelika potražnja iz inostranstva je dovela do njigovog skoro potpunog nestajanja krajem XVII veka. Ponovna zainteresovanost za rasu je počela zajedno sa rastom irskog nacionalizma krajem XIX veka. Irski vučiji hrt je postao živi simbol irske kulture i keltske prošlosti. U to vreme, entuzijasta kapetan G. A. Graham je stvorio ujednačeni tip u svakoj generaciji, tako što je koristio preostale irske hrtove, škotske hrtove i na kraju sa dodatkom ruskog hrta i nemačke doge. Taj rezultat je bio opšte prihvaćen kao ponovno rađanje rase. Irski kinološki savez ih je imao na izložbi 1879, a klub je osnovan 1885. Irski hrtovi danas imaju sličnu reputaciju koju su imali u srednjem veku, širom sveta.
Opšti izgled: irski hrt ne treba biti masivan i snažan kao doga, ali više nego škotski hrt na koga po tipu treba i da podseća. Velikih dimenzija i imozantne pojave, veoma mišićav i jak, ali ipak graciozan, lakog kretanja, sa visoko nošenom glavom i vratom. Rep je nošen blago povijen. Velik, sa visinom koja treba da bude u proporciji sa dužinom je veoma poželjno. Sa prosečnom visinom od 81 cm za ženke i 86 cm za mužjake, treba da pokazuje snagu, pokrtljivost, hrabrost i simetriju.
Ponašanje i temperament: ”Jagnje kod kuće, lav u lovu.”
Glava: dugačka i ravna visoko nošena. Prednje kosti čela blago uzvišene, sa vrlo malim stopom između očiju.
Lobanjski deo: ne previše širok.
Lični deo: vilica dugačka i umereno špicasta. Zubalo makazasto, dozvoljeno klještasto. Oči tamne. Uvo ružino, kao kod engleskog hrta.
Vrat: dugačak i snažan, dobro savijen bez viška kože.
Telo: dugačko, prikupljenih rebara.
Ledja: bolje duža.
Slabine: blago zaobljene.
Sapi: široke.
Grudi: veoma duboke, umereno široke. Rebra dobro prikupljena. Stomak veoma uvučen.
Rep: dugačak, blago savijen, dobro odlakan.
Prednje noge: ramena snažna, pod nagibom. Lakat: dobro postavljen ispod ramena , nisu okrenuti ni ka spolja, ni ka unutra. Podlaktica: dugačka i prava, jakih kostiju.
Zadnje noge: dugačke, širokih i ravnih kostiju, dobro uglovane.
Šape: umereno velike, okrugle, ne idu ni ka unutra, ni ka spolja. Dobro uzglobljene, kompaktne, jakih noktiju.
Kretanje: aktivno i lako.
Dlaka: oštra i tvrda na telu, nogama i glavi. Dlaka na bradi i iznad očiju posebno je žičasta.
Boje i oznake: priznate boje su siva, tigrasta, crvena, crna, bela, krem ili bilo koja priznata kod škotskog hrta.
Veličina: poželjna visina: mužjaci minimum 86 cm, ženke minimum 81 cm. Minimalna visina mužjaka je 79cm, a težina 54,5kg. Minimalna visina ženki je 71cm, a težina 40,5 kg.
Mane: bilo kakva odstupanja od gore pomenutog, a težina mane je direktno srazmerna sa afektom koji ima na specifičnu funkciju psa.
-suviše laka ili suviše teška glava
-previše zaobljena čeona kost
-krive noge, preslabo došaplje
-slabe zadnje noge i generalno nedostatak mase
-previše kratko telo
-ulegnuta, izdignuta ili ravna leđa
-velike uši koje vise pored lica
-iskrivljeno stopalo
-rašireni prsti
-kratak ili vrat sa potpunim podvaljkom
-grudi previše uske ili previše široke
-rep preterano uvijen
-nosna pečurka bilo koje boje osim crne
-usne bilo koje boje osim crne
-vrlo svetle oči oivičene roze ili boje jetre
Svaki pas koji jasno pokazuje fizičke i psihičke abnormalnosti treba biti diskvalifikovan. Mužjaci treba da imaju dva normalno razvijena testisa, potpuno spuštena u skrotum.
Prevod sa engleskog: M. G.
Нема коментара:
Постави коментар